Povodom inauguracije novoizabranog hrvatskog predsjednika prof.dr.sc. Ive Josipovica, veleposlanik Željko Kuprešak pozvan je u vrlo popularnu radio emisiju Kažiprst koju na BE92 ureduje i vodi Danica Vucenic. Prenosimo transkript razgovora.
Za dva ipo sata pocinje inauguracija Ive Josipovica, novoizabranog predsednika Hrvatske. Na manifestaciju ce doci 10 šefova država ali, ne i predsednik Srbije. Od ranije je poznato da je razlog Fatmir Sejdiju, koji ce kao predsednik Kosova prisustvovati svecanosti. Josipovic je rekao da dolazak Tadica ne shvata kao neprijateljstvo ni prema Hrvatskoj ni prema sebi i da pruža ruku prijateljstva Srbiji. šef diplomatije Srbije, sinoc je, medutim, na RTS-u objasnio da je hrvatski predsednik svoju odluku doneo, da se odlucio za predstavnike Kosova, ne Srbije. Jeremic kaže da želimo najbolje odnose sa Hrvatskom ali, ne po cenu bilo kakvog ponižavanja. Od trenutka proglašavanja izborne pobede Josipovica, novi predsednik je postao
zanimljiva licnost u srpskim medijima. Paralelno sa potezima odlazeceg predsednika Mesica koji su na dva dana ovde proizvodili negodovanje, Josipovic porucuje da je saradnja sa Srbijom jedan od najvažnijih zadataka. On je pomenuo eventualno povlacenje tužbe za genocid pred medunarodnim sudom i najavio da ce Beograd biti medu prvim destinacijama. šta je sadržina teze o ruci pomirenja? Da li ce se od sutra bilo šta promeniti u pogledu saradnje Hrvatske i Srbije? U kojoj meri ce novi hrvatski predsednik biti u poziciji da sprovodi to što misli, na spoljnom planu obzirom da je samo sukreator spoljne politike i da hrvatska vlada nije vlada njegove partije? neka su od pitanja za gosta Kažiprsta. Ovde je ambasador Hrvatske u Beogradu, Željko Kuprešak, Dobro jutro. Prvo pitanje se odnosi na ovu inauguraciju i odnosi se na cinjenicu da tamo nece biti srbijanske delegacije. Sinoc je šef diplomatije Jeremic rekao da Srbija želi najbolje moguce odnose ali, ne po cenu bilo kakvog ponižavanja i da je hrvatski predsednik zapravo izabrao Kosovo u odnosu na Srbiju. Kako Vi to razumete?
Spiker:
Za dva ipo sata pocinje inauguracija Ive Josipovica, novoizabranog predsednika Hrvatske. Na manifestaciju ce doci 10 šefova država ali, ne i predsednik Srbije. Od ranije je poznato da je razlog Fatmir Sejdiju, koji ce kao predsednik Kosova prisustvovati svecanosti. Josipovic je rekao da dolazak Tadica ne shvata kao neprijateljstvo ni prema Hrvatskoj ni prema sebi i da pruža ruku prijateljstva Srbiji. šef diplomatije Srbije, sinoc je, medutim, na RTS-u objasnio da je hrvatski predsednik svoju odluku doneo, da se odlucio za predstavnike Kosova, ne Srbije. Jeremic kaže da želimo najbolje odnose sa Hrvatskom ali, ne po cenu bilo kakvog ponižavanja. Od trenutka proglašavanja izborne pobede Josipovica, novi predsednik je postao
zanimljiva licnost u srpskim medijima. Paralelno sa potezima odlazeceg predsednika Mesica koji su na dva dana ovde proizvodili negodovanje, Josipovic porucuje da je saradnja sa Srbijom jedan od najvažnijih zadataka. On je pomenuo eventualno povlacenje tužbe za genocid pred medunarodnim sudom i najavio da ce Beograd biti medu prvim destinacijama. šta je sadržina teze o ruci pomirenja? Da li ce se od sutra bilo šta promeniti u pogledu saradnje Hrvatske i Srbije? U kojoj meri ce novi hrvatski predsednik biti u poziciji da sprovodi to što misli, na spoljnom planu obzirom da je samo sukreator spoljne politike i da hrvatska vlada nije vlada njegove partije? neka su od pitanja za gosta Kažiprsta. Ovde je ambasador Hrvatske u Beogradu, Željko Kuprešak, Dobro jutro. Prvo pitanje se odnosi na ovu inauguraciju i odnosi se na cinjenicu da tamo nece biti srbijanske delegacije. Sinoc je šef diplomatije Jeremic rekao da Srbija želi najbolje moguce odnose ali, ne po cenu bilo kakvog ponižavanja i da je hrvatski predsednik zapravo izabrao Kosovo u odnosu na Srbiju. Kako Vi to razumete?
Željko Kuprešak:
Ja ne mogu da ponovim ono što su vec i odlazeci i dolazeci predsednik ponovili. Jedan od temeljnih hrvatskih ciljeva je dobra regionalna suradnja. Dobra regionalna suradnja ne može biti selektivna. Hrvatska ne može ici protiv onoga što je ucinila priznavanjem Kosova. Kosovo je za hrvatsku, kao i za 65 zemalja sveta novonastala država koju tretiramo isto kao i sve druge regionalne države u našem okruženju. Srpskohrvatski odnosi su nešto što predstavlja temelj mira, stabilnosti, razvoja demokracije i na tome cemo insistirati. Ja ponavljam još jednom da nam je žao, medutim, niko nije imao ni na kraj pameti prilikom odluke o slanju poziva, poniziti bilo koga a najmanje Srbiju.
Spiker:
A kako vidite to što šef diplomatije, odnosno Srbije, pretpostavljam da govori u ime vlade, kao šef diplomatije to doživljava kao poniženje?
Željko Kuprešak:
Ako govorite o regionalnoj politici onda ne možete govoriti selektivno. Moram to ponoviti još jedanput, ni na kraj pameti nam nije bilo da nekoga ponižavamo. Jer na koji nacin možemo poniziti? Ukoliko se ispricavamo, ukoliko nam je žao, ukoliko izražavamo žaljenje za nedolazak predsednika Tadica a koliko vidim po današnjim vestima, da nece se nitko pojaviti na ovoj inauguraciji, mislim da poruka nije dobra.
Spiker:
A kako ih Hrvatska doživljava? Josipovic je rekao da to ne shvata kao uvredu, kako?
Željko Kuprešak:
Pa ne shvatamo kao uvredu. Znate, ja moram ponoviti da svaka zemlja vodi svoju stratešku politiku i svaka zemlja gradi temelje vlastitog interesa. Hrvatski interes je razvoj dobrosusedskih odnosa. Hrvatski interes je razvoj regionalne suradnje, i mi cemo na tom insistirati. Da li ce u tome biti nekakvih zastoja, da li ce biti pojedinih ubrzavanja, da li ce biti eventualnog reteriranja u drugim stvarima, to ovisi i o drugim zemljama regije. Ja verujem da i hrvatski strateški interes, razvoj dobrosusedskih odnosa a, ono što je posebno bitno i ono na cemu cemo insistirati bez obzira na sve izjave, koje ponekad možda su i preemocionalne za neke stvari, na dobrosusedskim odnosima.
Spiker:
Mislite da je sinocna izjava bila preemocionalna?
Željko Kuprešak:
Pa mislim da pomalo zvuci emocionalno, više nego jer, ja ponavljam još jedan put, nikome nije palo napamet da bilo koga ponižava sa slanjem poziva.
Spiker:
Odluka ko ce doci na inauguraciju, jedan svecani i važan cin za svaku državu, inauguraciju predsednika, odluka je politicka odluka jer pozivi se šalju. Takode je odluka politicka i da li cemo ici odnosno da li ce neko doci ili ce odbiti poziv. U tom premeravanju, šta je manja posledica po odnose u regionu, da li pozivanje Sejdiua ili nedolazak Tadica? šta je po hrvatsku manje, da li ste merili te posledice kada ste odlucili da zovete?
Željko Kuprešak:
Pa to u ovom trenutku možda izgleda ovako: naravno da je Srbija snažan, važan hrvatski partner i ekonomski i u buducnosti što se tice stabiliziranja stanja u regiji. Medutim, i Kosovo je isto tako jedna od zemalja koja ce biti vrlo bitno pomoci u njenoj demokratizaciji u buducnosti i za stabiliziranje stanja kako na Kosovu, tako i u celoj regiji. Prema tome, dugorocno gledano, mislim da nema razloga meriti štetu ili meriti korist.
Spiker:
Dobro ali, sami ste u intervjuu u magazinu ekonomist pre nekoliko nedelja rekli kako su odnosi Hrvatske i Srbije kljuc stabilnosti u regionu. Ako je to tako, da li onda u premeravanju ko ce biti na inauguraciji treba ipak voditi racuna o kljucu stabilnosti u regionu?
Željko Kuprešak:
Naravno da su srpsko-hrvatski odnosi, to nije samo moje mišljenje, vec je to mišljenje i puno analiticara, kako u regiji tako i u svetu. Medutim, vi ne možete regionalnu politiku ako proglašavate regionalnu politiku temeljem jednih od uvjeta za ulazak u EU, jednih od uvjeta za stabiliziranje same regije, buditi ponovo. Govorim selektivno. Ne možete reci, ja cu poslati sada Srbiji a, necu Kosovu.
Spiker:
Ali, niste rekli, kljuc stabilnosti u regionu su odnosi Kosova i Hrvatske, niste rekli kljuc stabilnosti u regionu su odnosi Bosne i Hrvatske, rekli ste Hrvatske i Srbije. Pa, da li u tim odnosima ipak mora da se odmeri šta je važnije?
Željko Kuprešak:
Naravno ali, uvjetovati slanje poziva jedne zemlje u odnosima sa drugom zemljom, mislim da nije primereno, mislim da to ne možemo prihvatiti kao jedan od uvjeta dobrih hrvatsko-srpskih odnosa.
Spiker:
U kojoj meri ce ti hrvatsko-srpski odnosi ili buduci dobri hrvatsko-srpski odnosi moci da se razvijaju i koliko ce moci da se poprave ako je mera odnosa Srbije prema trecim zemljama, uvek negde odnos te trece zemlje prema Kosovu, što se vidi sada.
Željko Kupšrešak:
Pa to nije dobro, naravno da nije dobro meriti bilateralne odnose sa Srbijom, temeljem našeg odnosa prema Bosni ili temeljem našeg odnosa prema Kosovu. Znate, kada govorimo o srpsko-hrvatskim odnosima, moramo reci da su oni bez obzira na trenutni zastoj koji imamo i sve one probleme u poslednjih dva-tri meseca, ipak dobri. Pogledajmo i napravimo komparativ, što se dogodilo od '99-te ili od 2000 do danas. To vam je u zadnjih deset godina. '99-te hrvatsko-srpski odnosi u ekonomskom smislu su bili na vrlo niskoj razini. Imali smo otprilike 20 000 000 ondašnjih dolara, danas smo stigli skoro do 1 000 000 000 eura.
Spiker:
Mada smo juce culi da smo u minusu zbog recesije.
Željko Kuprešak:
Naravno ali to nema veze sa politikom. To je vrlo bitno za reci. Znaci, nije politika delovala tako da se smanji srpski izvoz u Hrvatsku ili hrvatski u Srbiju vec jednostavno jedna globalna situacija, ekonomska recesija, duboki problemi ekonomske prirode koji se pojavljuju i kada pogledate sve ove temeljne ugovore koje mi imamo izmedu Hrvatske i Srbije, mi nismo ni jedan od tih temeljnih ugovora doveli u pitanje dapace, mi nastavljamo našu suradnju i to posebno u onim strateškim pitanjima koja su.
Spiker:
Kako onda objašnjavate tu stalnu carku na politickoj ravni?
Željko Kuprešak:
Ne bih je objašnjavao, ja bih je rade pustio neka sam narod proceni Srbije i Hrvatske, o cemu se radi a na nama je da radimo na onim temeljnim stvarima, u kojima postoji zajednicki interes. Recimo, zajednicki interes Srbije i Hrvatske je EU. Recimo, mi sjajno saradujemo sa agencijom za pregovore u Srbiji, sa g-dom Milicom Delevic, mi imamo odlicne odnose sa g-dinom Božidarom Ðelicem. Mi sjajno suradujemo, mi smo se dogovorili oko prijevoda. To je nešto što predstavlja Srbija stabilna, razvijena, demokratski odredena, kao i Hrvatska je interes Hrvatske vanjske politike. Mi radimo u tom smeru, mi želimo pomoci Srbiji, mi želimo pomoci svim zemljama regije da što pre se pridruže EU. Ja mislim da je EU kljuc rešenja za niz problema koje mi danas imamo u samoj regiji, ne samo u odnosu Srbija-Hrvatska vec i Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Crna Gora i tako redom.
Spiker:
Ono što me zanima, bilo je reci o tome da bi g-din Josipovic mogao doci ovde i on je i sam rekao da ce odlucili da zovete?
Željko Kuprešak:
Pa to u ovom trenutku možda izgleda ovako: naravno da je Srbija snažan, važan hrvatski partner i ekonomski i u buducnosti što se tice stabiliziranja stanja u regiji. Medutim, i Kosovo je isto tako jedna od zemalja koja ce biti vrlo bitno pomoci u njenoj demokratizaciji u buducnosti i za stabiliziranje stanja kako na Kosovu, tako i u celoj regiji. Prema tome, dugorocno gledano, mislim da nema razloga meriti štetu ili meriti korist.
Spiker:
Dobro ali, sami ste u intervjuu u magazinu ekonomist pre nekoliko nedelja rekli kako su odnosi Hrvatske i Srbije kljuc stabilnosti u regionu. Ako je to tako, da li onda u premeravanju ko ce biti na inauguraciji treba ipak voditi racuna o kljucu stabilnosti u regionu?
Željko Kuprešak:
Naravno da su srpsko-hrvatski odnosi, to nije samo moje mišljenje, vec je to mišljenje i puno analiticara, kako u regiji tako i u svetu. Medutim, vi ne možete regionalnu politiku ako proglašavate regionalnu politiku temeljem jednih od uvjeta za ulazak u EU, jednih od uvjeta za stabiliziranje same regije, buditi ponovo. Govorim selektivno. Ne možete reci, ja cu poslati sada Srbiji a, necu Kosovu.
Spiker:
Ali, niste rekli, kljuc stabilnosti u regionu su odnosi Kosova i Hrvatske, niste rekli kljuc stabilnosti u regionu su odnosi Bosne i Hrvatske, rekli ste Hrvatske i Srbije. Pa, da li u tim odnosima ipak mora da se odmeri šta je važnije?
Željko Kuprešak:
Naravno ali, uvjetovati slanje poziva jedne zemlje u odnosima sa drugom zemljom, mislim da nije primereno, mislim da to ne možemo prihvatiti kao jedan od uvjeta dobrih hrvatsko-srpskih odnosa.
Spiker:
U kojoj meri ce ti hrvatsko-srpski odnosi ili buduci dobri hrvatsko-srpski odnosi moci da se razvijaju i koliko ce moci da se poprave ako je mera odnosa Srbije prema trecim zemljama, uvek negde odnos te trece zemlje prema Kosovu, što se vidi sada.
Željko Kupšrešak:
Pa to nije dobro, naravno da nije dobro meriti bilateralne odnose sa Srbijom, temeljem našeg odnosa prema Bosni ili temeljem našeg odnosa prema Kosovu. Znate, kada govorimo o srpsko-hrvatskim odnosima, moramo reci da su oni bez obzira na trenutni zastoj koji imamo i sve one probleme u poslednjih dva-tri meseca, ipak dobri. Pogledajmo i napravimo komparativ, što se dogodilo od '99-te ili od 2000 do danas. To vam je u zadnjih deset godina. '99-te hrvatsko-srpski odnosi u ekonomskom smislu su bili na vrlo niskoj razini. Imali smo otprilike 20 000 000 ondašnjih dolara, danas smo stigli skoro do 1 000 000 000 eura.
Spiker:
Mada smo juce culi da smo u minusu zbog recesije.
Željko Kuprešak:
Naravno ali to nema veze sa politikom. To je vrlo bitno za reci. Znaci, nije politika delovala tako da se smanji srpski izvoz u Hrvatsku ili hrvatski u Srbiju vec jednostavno jedna globalna situacija, ekonomska recesija, duboki problemi ekonomske prirode koji se pojavljuju i kada pogledate sve ove temeljne ugovore koje mi imamo izmedu Hrvatske i Srbije, mi nismo ni jedan od tih temeljnih ugovora doveli u pitanje dapace, mi nastavljamo našu suradnju i to posebno u onim strateškim pitanjima koja su.
Spiker:
Kako onda objašnjavate tu stalnu carku na politickoj ravni?
Željko Kuprešak:
Ne bih je objašnjavao, ja bih je rade pustio neka sam narod proceni Srbije i Hrvatske, o cemu se radi a na nama je da radimo na onim temeljnim stvarima, u kojima postoji zajednicki interes. Recimo, zajednicki interes Srbije i Hrvatske je EU. Recimo, mi sjajno saradujemo sa agencijom za pregovore u Srbiji, sa g-dom Milicom Delevic, mi imamo odlicne odnose sa g-dinom Božidarom Ðelicem. Mi sjajno suradujemo, mi smo se dogovorili oko prijevoda. To je nešto što predstavlja Srbija stabilna, razvijena, demokratski odredena, kao i Hrvatska je interes Hrvatske vanjske politike. Mi radimo u tom smeru, mi želimo pomoci Srbiji, mi želimo pomoci svim zemljama regije da što pre se pridruže EU. Ja mislim da je EU kljuc rešenja za niz problema koje mi danas imamo u samoj regiji, ne samo u odnosu Srbija-Hrvatska vec i Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Crna Gora i tako redom.
Spiker:
Ono što me zanima, bilo je reci o tome da bi g-din Josipovic mogao doci ovde i on je i sam rekao da ce Beograd biti jedan od prvih. Da li Vi kao ambasador radite na toj poseti? šta se radi u tom smislu?
Željko Kuprešak:
Pa naravno, ono i jeste jedna vrsta zatišja sada. Ocekivanja i išcekivanja dok se inauguracija ne obavi, dok se ovi tehnicki detalji ne obave. Medutim, vratimo se ponovo na ishodišta i same strategije hrvatske i srpske politike. Ako se vratimo na to i kažemo da imamo zajednicki interes, ako kažemo da su hrvatsko-srpski odnosi u regiji temelj i kljuc stabilnosti regije onda je normalno da se radi na tome da se dva predsednika sretnu i da porazgovaraju o svim ovim problemima koje danas muce ali, i svim mogucnostima razvoja dobrosusedskih odnosa razvoja.
Spiker:
Dokle su stigli ti radovi u pogledu poseta?
Željko Kuprešak:
Nisu u ovome trenutku, moram priznati, bilo je razgovora, imali smo neformalne razgovore, možda nije sada vreme da se o tome govori ali, verujte, vrlo brzo, cim predsednik Josipovic sjedne na svoje mesto, pocecemo intenzivne razgovore oko toga da se dva predsednika susretnu i da se krene sa dijalogom.
Spiker:
Koje ce prvo otvoreno pitanje biti iz perspektive Hrvatske? Koje ce biti na stolu kada dode Josipovic?
Željko Kuprešak:
Prvo otvoreno pitanje iz perspektive Hrvatske je zajednicki interes, znaci EU. Tu se slažemo.
Spiker:
Tu se slažemo osim, ako ne bude problem pitanje granice, to cemo videti.
Željko Kuprešak:
Mi smo vec dogovorili, mi imamo vrlo pozitivne odjeke sa srpske strane, obzirom da se radilo o tehnickim problemima sa strane Beograda, pitanje imenovanja g-dina Ponoša koji ce biti odreden za nosioca pregovora sa Hrvatskom oko granice i mislim da cemo tu vrlo brzo poceti ali, ja vam moram priznati, mi smo se isto tako dogovorili da pokušamo depolitizirati pitanje granice. Pitanje granice mora ostati tehnicko pitanje ne kojem se prvo moraju sastati oni eksperti koji se razumeju u stvarni problem definiranja granica a onda cemo videti.
Spiker:
Vi stalno insistirate u intervjuima na depolitizaciji. Rekli ste da treba depolitizirati pitanje tužbe i depolitizirati sada kažete i pitanje granice itd. Medutim, srpsko-hrvatski odnosi su duboko politizovani.
Željko Kuprešak:
Pa nažalost jesu, upravo zato to i govorim. Ja mislim da su ljudi sa jedne i druge strane granice umorni od te vrste politika. Politika mora dovoditi do boljitka naroda, kako srpskog tako i hrvatskog. Politika mora nastojati uciniti nešto što eventualno u jednom trenutku ne izgleda cak moguce. Setite se 2000 godine kada smo poceli dijalog i kada su, kako ekonomski tako i politicki odnosi, ja moram jednostavno reci, eksplodirali izmedu Hrvatske i Srbije. Mislim da smo u ovom trenutku na jednoj razini pod koje moramo se odluciti što želimo u buducnosti. Želimo li u Evropu? Ako želimo u Evropu onda, idemo si razgovarati na evropski
nacin, idemo rešavati probleme na evropski nacin, idemo pokušavati spustiti emocije i smiriti strasti, govoriti o onome što nas veže, govoriti o onome što nam pomaže ili govoriti o onome što nam je zajednicka buducnost.
Spiker:
Kako biste nama koji uopšte nemamo predstavu kako izgledaju ti pregovori, kako razgovori izgledaju medu politicarima i diplomatama, opisali tu, taj nivo, tu razinu, kako kažete naših odnosa, kako biste nama sad to predstavili, šta je to?
Željko Kuprešak:
Ja cu vam reci iskreno. Ja sam godinu dana ovde u Beogradu. Imao sam niz susreta sa vašim dužnosnicima od ministara do, zvanicnicima, kako vi kažete ministara i mislim da je to sjajno. Mi imamo na svim razinama prometa. Mi smo u prometu rešili sve probleme koji se pojavljuju. Zracnoga prometa, recnoga prometa, cestovnog, željeznickog. Znaci, prvo smo locirali a nakon toga i pokušali temeljit medusobnih bilateralnih ugovora i rešiti. Zaštita okoliša, obrazovanja, znanosti. Kada ovako gledamo politiku cini se da su hrvatskosrpski odnosi narušeni. Kada idete na segment pojedine suradnje, znanosti, prosvejete, prometa, ekonomije onda su odnosi u stalnom usponu, necu reci sjajni ali su odnosi u stalnoj progresijii u stalnom usponu.
Spiker:
Kako to objašnjavate? To politicari ne razumeju ovaj drugi deo ili drugi deo ne razume šta politicari govore.
Željko Kuprešak:
Bilo bi dobro kada te naše odnose ne bismo koristili zbog unutrašnjih potreba. I u tom slucaju se onda pojavljuju problemi.
Spiker:
Jel' tako razumete sinocni istup šefa diplomatije ili je on dodatno spustio odnose ovom izjavom?
Željko Kuprešak:
Ne verujem da je spustio. Ja ne bih da komentiram posebno g-dina Jeremica i ne verujem da je spustio dodatno odnose. Ja kažem, interes je ipak jaci od ovih izjava jer zejednicki interes i Evropa i mi cemo na tome raditi. Mislim da je Evropa rešenje za niz naših problema.
Spiker:
Bilo je tu postavljeno pitanje tužbe i g-din Josipovic jeste najavio da postoje mogucnosti, vi sami ste o tome govorili. Uvek nekako kada govorimo o toj tužbi, i citala sam i vaše izjave i intervjue u tom kontekstu, uvek govorite o buducnosti. Razgovaracemo o tome, tu postoji mogucnost. Da li ta, futur ne dovodi u pitanje ta odluka da se te tužbe eliminišu iz života jedne i druge države?
Željko Kuprešak:
Pa znate, ponovo u ovom trenutku, sa dizanjem prototužbe se i okolnosti menjaju. Mi sada, kako je i predsednik Tadic rekao i Vuk Jeremic, imamo situaciju da se jednostavno moramo dogovoriti ukoliko želimo povlaciti.
Spiker:
A što su se promenile okolnosti, da li je za hrvatsku unutrašnju pricu bolje?
Željko Kuprešak:
Ne, pa ja to moram ovde javno reci srpskoj javnosti. To nije izazvalo velike arhitektonske poremecaje u hrvatskom politickom životu. To je primenom kao nešto što se dogodilo.
Spiker:
Ja i ne mislim na tektonske poremecaje, bila sam nejasna možda. Da li je Hrvatska u politickom smislu u boljoj poziciji sa kontra tužbom jer mi imamo sada dve strane. Nece jednostrano odlucivati.
Željko Kuprešak:
Mi smo spremni razgovarati, jer ono što je predsednik Josipovic rekao, tužba nije svrha sama sebi. Ako se reše oni problemi koji postoje unutar same tužbe a, dešavaju se što je i predsednik Josipovic isto tako rekao. Rešavaju se i pitanja povratka izbeglica i pitanja vracanja kulturnih dobara koja su odnesena iz Hrvatske i pitanje nestalih osoba i pitanje kažnjavanja ratnih zlocinaca. Prema tome, mogucnosti se otvaraju i mi bismo željeli isto tako, ja cu ponoviti još jedanput, da tu stvar koja se ponovila i koja je otišla na medunarodno pravosudno delo depolitiziramo i da tužba ne postane deo dnevne politike s kojom cemo se prepucavati preko granice.
Spiker:
U redu ali, ce biti politicka odluka o njenoj buducnosti?
Željko Kuprešak:
Bice politicka odluka ali, ovaj put kažem u tehnickom smislu, ona se mora prvenstveno tehnicki realizirati znaci, dogovoriti se dve zemlje na tehnickoj razini da li želi povuci tu tužbu.
Spiker:
Ako se ja ne varam, Vi ste rekli da se vec vodi tiha diplomatija u vezi sa tim. A, šta znaci ta tiha diplomatija?
Željko Kuprešak:
Pa ono što sam rekao, mi moramo neke stvari emocionalno rasteretiti. Jednostavno, na taj nacin, da ne govorimo preko medija vec da govorimo za stolom u kojem cemo prvo definirati probleme kao što je pitanje granica, kao što je pitanje tužbe odnosno, protutužbe jer, ako smo mogli Kosovo izvuci iz sfere politike i pustiti medunarodnoj pravdi onda i ovaj deo tužbe i protutužbe mora prestati biti deo dnevne politke. On se mora pustiti medunarodnoj pravdi pa cemo onda videti.
Spiker:
Pa ako kao Kosovo bude izvuceno onda ce biti u žiži dnevne politike. Da li Vi ucestvujete u toj tihoj diplomatiji?
Željko Kuprešak:
Pa naravno, kao hrvatski veleposlanik ovde, jedna od mojih dužnosti je da prenosim stavove hrvatske vlade, isto tako da objašnjavam i da iniciram.
Spiker:
šta onda možete reci, u kom pravcu idu ti razgovori? Da li možete da nam naznacite sada?
Željko Kuprešak:
Pa ja vam moram reci, ova zadnja dva meseca, teško bi bilo govoriti o nekim intenzivnim dijalozima jer jednostavno, ponovo govorim zbog ovih svih stvari koje se dešavaju u Hrvatskoj, odlazeci predsednik, svi ovi problemi koje smo imali do sada, dolezeci predsednik, tehnicko definiranje njegov govor, da. Ali, ja mislim da cemo vrlo brzo zapoceti intenzivne razgovore oko dešavanja svih gorucih problema.
Spiker:
E, sad ono što je zanimljivo, g-din Josipovic je juce rekao da on ocekuje potez Beograda. Jeremic je sinoc rekao, na Hrvatskoj je prvi potez. Koji Vi potez Beograda ocekujete?
Željko Kuprešak:
Ja nisam razgovarao sa predsednikom Josipovicem ali, mogu reci da nama to nije problem. Povuci prvi potez, kao što ste videli pomirljive poruke koje u zadnje vreme dolaze iz Zagreba su verojatno nešto što su temelj za buduce odnose. Mi želimo dobre odnose, mi želimo prijateljske odnose. Možda je pomirenje preteška rec. Mi smo se odavno vec pomirili na kraju krajeva. Pa, pitajte 200 000 srpskih gradana koji putuju na more u Hrvatsku i tisuce hrvatskih gradana koji dolaze u Beograd jer su culi da je ovde jako dobar provod i da je Zagreb prema Beogradu puno dosadniji.
Spiker:
Ali, je i dalje dosta ljudi koji imaju problem sa imovinom, izbeglica prognanih.
Željko Kuprešak:
To isto rešavamo. Znate, to je isto nešto što ne ide u medije ali, uz pomoc nevladinih organizacija OSS-a, evropske komisije, UNHCR-a, mi rešavamo i pokušavamo rešiti pitanje ali, opet na regionalnoj razini. Pitanje izbeglica nije samo odnos Hrvatske i Srbije. Izbeglice su i iz BiH, imate izbeglice sa Kosova. Imate u Crnoj Gori izbeglice sa Kosova prema tome, to je jedan nazovimo ga zajednicki problem koji želimo rešiti i Hrvatska želi vratiti sve gradane republike Hrvatske bez obzira koje nacionalnosti.
Spiker:
Koliko ce Josipovic, prema Vašem sudu imati podršku vlade u buducim odlukama joe pominje povlacenje tužbe?
Željko Kuprešak:
Predsenik Hrvatske ima svoje ustavne oblasti koje su definirane i njegova uloga u vanjskoj politici je da je sukreator vanjske politike. Ja verujem, mi imamo koncesualni pristuo u Hrvatskoj oko nekih vanjskopolitickih prioriteta To su NATO koji je rešen i gde je Hrvatska postala clanica NATO-a, EU jer smo pri kraju i tu nema velikih razilika izmedu predsednika Josipovica i vlade.
Spiker:
Ali, priznacete da tužba nije samo spoljni problem.
Željko Kuprešak:
Naravno da nije spoljni problem ali, isto tako teško je ocekivati da ce o predsedniku Josipovicu ovisiti povlacenje tužbe. On je covek koji je sudjelovao u pisanju te. On je covek koji ce se pojaviti sa 100 problema i sa svojim autoritetom i, naravno sa vladom, ja veruje da ce se stvari vrlo brzo rešavaju.
Spiker:
Mislite da ce imati tu podršku, bez obzira što vlada nije njegova Kada kažem njegova, mislim na partiju.
Željko Kuprešak:
Ali Mi nemamo velikih sukobljavanja i ciljeva u našoj Hrvatskoj. To vam je pokazatelj samoga parlamenta, samoga sabora.Vi oko EU imate možda jednoga ili dva parlamentarna zastupnika koje bih ja nazvao, nisu protiv EU ali su evropski...Prema tome , u tom ozracenju je i jenostavno voditi vanjsku politku. Ja govorim da su evropsli standardi evropske politike koju ce hrvatska voditii predsednik Josipovic, naravno.
Spiker:
U kojoj meri, recimo Bosna može da postane problem u našim medusobnim odnosima. S obzirom da su ove države potpisinice Dejtona. S obzirom na cinjenicu da u Bosni postoje problemi, s obzirom na cinjenicu da se pominje referendum.
Željko Kuprešak:
Pa Hrvatska se davno prije odredila oko Bosne. Ona jedna recenica koju je predsednik Mesic uputio bosanskim hrvatima je vrlo bitna za odnose Hrvatske i Bosne. Ta recenica glasi: Vaš glavni grad je Sarajevo i vaše probleme rešavajte u Sarajevu a, hrvatska ce sa svoje strane pomoci deo koji je bitan za vaše obrazovanje za povezivanje sa Hrvatskom.
Spiker:
Mada smo mi ovde mnogo bolje culi Mesicevu izjavu vojsci.
Željko Kuprešak:
To je ponovo, ja mislim jedna prenapuhana reakcija što se tice Mesiceve izjave u vojsci.
Spiker:
Da li je to reakcija ili izjava?
Željko Kuprešak:
Pa izjava kao takva je nenormalna. I, niko je nije cuo, ja se ne mogu setiti da je neko snimio o cemu se radi. Kasnije, predsednik Mesic je isto demantirao i rekao je u kom kontekstu je to rekao. I, mislim da je ne treba uzimati kao nešto relevantno. Osim toga znate, Hrvatska je clanica NATO-a I ne mogu se setiti da u NATO clanice mogu poduzimati takve jednostavne akcije bez suglasnosti Brisela. Mislim da je ovo stvar koju ne bi trebalo na takav nacin treitrati. Koliko Bosna može da bude prepreka u jedan od problema?
Željko Kuprešak:
Mi želimo pomoci i mi smo, mislim, na vrlo slicnom stajalištu, takoreci na istom stajalištu kao Beograd, da Bosna, kao što smo juce culi isto prilikomm posjeta, da Bosna ostane celivita jer to jedini moguci preduvjet stabilnosti ove regije. A, ako se oko toga slažemo onda treba podržati sva tri konstitutivna naroda BiH da se dogovore oko toga u kakvoj zemlji žele živeti. Ja ponavljam još jedanput, za Bosnu je isto tako rešenje, evropski standardi. Za Bosnu je rešenje pitanja evropskih standarda, manjinskih prava, pitanje slobode, kretanja ljudi, što je vrlo bitno i mislim da se mora isto pomoci Bosni da kao što su i druge zemlje regije dobile šengen tako isto treba pomoci Bosni. Pomoci i definirati i uputiti sve narode, konstitutivne narode BiH prema Sarajevu. Sarajevo je glavni grad BiH i u tome slucaju ce biti stvari puno jednostavnije.
Spiker:
Bojim se da taj stav ne dele svi ali dobro. Odjavljujemo se iz Kažirprstva, gost je bio ambasador Hrvatske u Beogradu, gost je bio Željko Kuprešak ali, nestavljmo program na radiju.
Priopćenja
