Veleposlanik Željko Kuprešak dao je intervju srbijanskom mjesecniku gospodarskog profila PROFIT. Intervju je objavljen u broju 30, na 27. stranici s lijepim fotografijama HNK u Zagrebu i plaže Zlatni rat u Bolu na Bracu. Prenosimo cijeli intervju:
O ekonomskoj saradnji i poboljšanju medudržavnih odnosa Hrvatske i Srbije, kao i o evropskim integracijama kao našem zajednickom cilju, imali smo cast i zadovoljstvo da razgovaramo sa Njegovom Ekselencijom, gospodinom Željkom Kuprešakom, ambasadorom Republike Hrvatske u Srbiji.
Vaša Ekselencijo, kako je izgledala Vaša diplomatska karijera pre dolaska ovde? Kako se osecate u Beogradu i kakve utiske imate o Srbiji uopšte?
U Beograd sam došao sa funkcije državnog sekretara u Ministarstvu spoljnih poslova i evropskih integracija. Prethodno sam bio u diplomatskim misijama u Rumuniji i Iranu.
O ekonomskoj saradnji i poboljšanju medudržavnih odnosa Hrvatske i Srbije, kao i o evropskim integracijama kao našem zajednickom cilju, imali smo cast i zadovoljstvo da razgovaramo sa Njegovom Ekselencijom, gospodinom Željkom Kuprešakom, ambasadorom Republike Hrvatske u Srbiji.
Vaša Ekselencijo, kako je izgledala Vaša diplomatska karijera pre dolaska ovde? Kako se osecate u Beogradu i kakve utiske imate o Srbiji uopšte?
U Beograd sam došao sa funkcije državnog sekretara u Ministarstvu spoljnih poslova i evropskih integracija. Prethodno sam bio u diplomatskim misijama u Rumuniji i Iranu.
Ovde u Beogradu, gde dužnost ambasadora obavljam nepune dve godine, osecam se dobro, jer je Beograd dinamicna destinacija, kako za rad, tako i za život.
U medijima se mnogo govori i piše o odnosima Srbije i Hrvatske. Na koji nacin Vi, kao ambasador, radite na unapredenju politickih i diplomatskih odnosa naših zemalja i kakve rezultate postižete na tom polju?
Nesporno je da Republika Hrvatska želi da ima sigurnu i stabilnu susednu zemlju. Na toj osnovi se bazira i spoljna politika Hrvatske prema Srbiji, što podrazumeva da je i delovanje ambasadora Republike Hrvatske u Republici Srbiji afirmativno. Upravo iz tih razloga, u svojstvu hrvatskog ambasadora u Srbiji, nastojim da gradim bolju buducnost, a ne prošlost. Zbog toga, u okviru svog mandata, ulažem maksimalne napore, kako bi se što više otvorenih pitanja rešilo u uzajamnom interesu obe zemlje, na nacin primeren dvema zemljama, koje žele sutra postati punopravne clanice EU. Nedavno smo imali priliku da prisustvujemo u Srbiji jednom izuzetno važnom susretu predsednika dve države, ciji je cilj bio doprinošenje stvaranju jedne pozitivne klime u odnosima dve države, koji prevazilaze uobicajene bilateralne odnose, kljucne za stabilnosti celog regiona.
Kakva je ekonomska saradnja naših zemalja? Kolika je trgovinska razmena izmedu Srbije i Hrvatske i cime najviše trgujemo?
Od 2000. do 2009. godine, trgovinska razmena izmedu dve države bila je u stalnom usponu. U 2008. godini, zabeležen je „rekord“ od milijardu USD ukupne razmene (821 milion €). Stope rasta u pojedinim godinama bile su impresivne i kretale su se od 20 do 40 posto. U 2009. godini, godini svetske ekonomske krize, ukupna trgovinska razmena je smanjena za oko 200 miliona evra: iznosila je nešto više od 602 miliona (840 miliona USD), što je smanjenje za jednu cetvrtinu u poredenju sa 2008. godinom. U prvom polugodištu ove godine, uprkos nastavku ekonomske krize u svetu i u obema državama, pad u trgovinskoj razmeni je nešto malo blaži nego u 2009. godini: ukupno je razmenjeno robe u vrednosti od 254,3 miliona evra. Na strani izvoza iz Hrvatske u Srbiju beleži se pad od 13 posto, dok je kod uvoza iz Srbije u Republiku Hrvatsku došlo i do simbolicnog porasta od 0,8 posto. Time se potvrduje trend ujednacavanja razmene izmedu Srbije i Hrvatske i napuštanja stanja neravnoteže, koje je bilo karakteristicno prvih godina nakon 2000. godine. Srbija je deveti trgovinski partner i šesto izvozno tržište Hrvatske.
Napominjem da su sve ovo podaci Državnog zavoda za statistiku Republike Hrvatske, dok podaci Republickog zavoda za statistiku Republike Srbije daju nešto drugacije brojke, ali su tendencije slicne.
Iz Hrvatske u Srbiju najviše se izvoze: proizvodi od stakla (baloni, boce, kontejneri), laka ulja od nafte i minerala, transformatori, polietilen, cigarete, seme suncokreta, tecni propan, sardine i sardele, a iz Republike Srbije se uvoze bakarne žice, uljane pogace i ostaci od semena suncokreta, papir, delovi klipnog motora s unutrašnjim sagorevanjem, elektricna energija, sirovo ulje od suncokreta, slatki biskviti i vafli i sl.
Koliko hrvatskih kompanija posluje u Srbiji i koje su medu njima najznacajnije, kada su ulaganja u pitanju?
U Srbiji imamo registrovanih nešto više od 200 kompanija ili cerki kompanija sa osnivackim kapitalom iz Republike Hrvatske. Iako brojka nije mala, treba reci i da je u poslednje dve godine došlo do stagnacije u otvaranju firmi iz Republike Hrvatske u Srbiji. Ocekujemo, nakon povlacenja talasa krize u svetu i u regionu, da bi trend širenja trebalo da se nastavi, a isto tako i da se otvori i širi front poslovanja srpskih firmi u Republici Hrvatskoj.
Medu ulagacima u srpsku ekonomiju najznacajniji su i najveci: Agrokor, Atlantic Grupa, Nexe grupa, Magma, Vindija, Podravka, DIV Samobor i dr. To su ujedno i najrespektabilnije i najpoznatije hrvatske kompanije. Srbija je dugo bila drugo odredište po visini ulaganja iz Republike Hrvatske u inostranstvu, a ove je godine na trecem mestu (iza Holandije i Bosne i Hercegovine). Najviše se ulaže u podrucje trgovine, u prehrambenu industriju, industriju nemetala, izdavacku i štamparsku industriju, podrucje consulting-a i berzanskog posredovanja, osiguranja i informatickih usluga. Naši su investitori, uglavnom, prošli test uspešnosti na srpskom tržištu, podigli lestvicu buducim ulagacima i pokazali visok stepen korporativne odgovornosti i socijalne odgovornosti.
Koliko je za unapredenje odnosa Hrvatske i Srbije važno ulaganje hrvatskih kompanija ovde, a kao primer možemo navesti investicije Atlantic Grupe u Srbiji?
Za svaku, pa i najrazvijeniju zemlju, a pogotovu za zemlju u tranziciji, svako odgovorno i ekonomski osmišljeno, na duge staze programirano inostrano ulaganje je „zlata vredno“. Ono je i najbolji i najverodostojniji dokaz da je investiciona klima u toj zemlji dobra, da je ekonomska buducnost izvesna, a rast održiv. Najveci „bum“ medu zemljama u tranziciji napravile su upravo one zemlje koje su privukle najviše stranih ulaganja. Pri tome se, po pravilu, ne gleda iz koje zemlje ulaganje dolazi, niti govori kako ce oni koji u tu zemlju ulažu njome i „zagospodariti“. Mi se, u našem regionu, moramo osloboditi takvih predrasuda i moramo još mnogo uraditi kako bismo svakom zdravom i sigurnom kapitalu pružili dobrodošlicu. To vredi, koliko za Srbiju, toliko i za „moju“ Hrvatsku.
Kad je rec o Atlantic Grupi, ona je i pre najnovijeg preuzimanja Droge Kolinske, a time i nekih srpskih brendova, u Srbiji 2007. godine kupila od Hemofarma preduzece Multivitu. Bila je najbolji ponudac za tu akviziciju. Na tržištu Srbije je prisutna skoro celu deceniju. Danas, kada u svom sastavu ima i Drogu Kolinsku, vodeca je prehrambena kompanija u regionu jugoistocne Evrope, sa prometom od 630 miliona evra, što je, podsecam, u nivou ukupne robne razmene izmedu Republike Hrvatske i Republike Srbije u 2009. godini. Ima 4 300 zaposlenih, na cak 12 tržišta. Te brojke govore same za sebe.
Atlantic Grupa i ostale nabrojane hrvatske kompanije, koje su se potvrdile kao odgovorni i uspešni investitori, sigurno su i najbolji ambasadori, ne samo hrvatske ekonomije, vec i dobrih ekonomskih odnosa dve države. Jer, ne bi ulagali da nisu dobro primljeni u Srbiji. To što su ostali i što se šire svedoci o dobrom poslovnom okruženju odredišta na kojem se nalaze. Sa druge strane, one šalju pozitivne signale drugima, ne samo u Hrvatskoj, kako se u Srbiji može dobro i uspešno poslovati, bez politickih i drugih prepreka. To je obostrano korisno, a posebno ce biti vredno za buduce ulagace iz Srbije na tržištu Republike Hrvatske, jer ce upravo hrvatske kompanije smeštene u Srbiji biti i najbolji promoteri srpskih kompanija, koje prodiru ili ulažu u hrvatsko tržište.
Koliko srpskih kompanija posluje u Hrvatskoj i cime se one bave?
Možda je bolja adresa za to pitanje Privredna komora Srbije ili Ministarstvo ekonomije u Srbiji. Po podacima sa kojima mi u Republici Hrvatskoj raspolažemo, a koje je nedavno na poslovnom forumu u Beogradu izneo ministar ekonomije, rada i preduzetništva Republike Hrvatske, u Republici Hrvatskoj za sada posluje osam predstavništava srpskih kompanija. To, zasigurno nije dovoljno, ali je pozitivna cinjenica da je roba široke potrošnje iz Srbije iz godine u godinu, iz sezone u sezonu, sve prisutnija na hrvatskom tržištu. Ona pretežno dolazi preko direktnih distributera. Kad je rec o ulaganjima, najcešce se u javnosti i u poslovnim krugovima istice primer SwissLion Takova, koje je kupilo sisacku kompaniju Eurofoodmarket.
Srpska ulaganja u Republici Hrvatskoj su do 2006. godine iznosila oko 1,1 miliona evra, što ne spada medu prvih trideset zemalja ulagaca, koji se statisticki registruju i prate u Hrvatskoj narodnoj banci. A objektivno, uslova za rast srpskih investicija u Republici Hrvatskoj ima: Hrvatska pruža niz konkretnih mera za podsticaj ulaganja i novi je zakon o ulaganjima potpuno uskladen s propisima EU. Domaci i strani ulagaci su potpuno izjednaceni. Po podacima Ministarstva ekonomije, rada i preduzetništva Republike Hrvatske, medutim, preduzeca iz Srbije se do danas nisu prijavila, niti dobila status nosilaca podsticajnih mera za ulaganja u Republici Hrvatskoj.
Koji uslovi treba da se ispune da bi ekonomska saradnja Srbije i Hrvatske bila podignuta na viši nivo?
Prostora za širenje saradnje i unapredenje ekonomskih odnosa svakako ima. Cinjenica da ni izbliza nismo dosegnuli nivo trgovinske razmene iz vremena bivše države, sama po sebi, dovoljno govori. Globalna kriza ne bi smela da bude alibi za zastoj u ekonomskim odnosima, vec bi, naprotiv, trebalo i mogla da odigra podsticajnu ulogu. Naše dve ekonomije su više kompatibilne, nego konkurentne i zato bi, po mom mišljenju, što pre i jedna i druga država trebalo da izadu iz stanja borbe za osvajanje titule tzv. regionalnog lidera, i udu u stanje istinskog ekonomskog partnerstva.
Privrednici bi i dalje trebalo da vrše pritisak, u obema zemljama, na svoje vlade, kako bi se preduzetnicka i investiciona klima kontinuirano unapredivala. Robna razmena bi trebalo da se odvija uz što manje ili bez ikakvih prepreka, kako carinskih, tako i vancarinskih, netržišnih barijera, pri cemu ponajviše mislim na one birokratske. Promet bi se morao znacajno unaprediti, a dobar signal na tom putu je start zajednickog železnickog preduzeca izmedu Republike Hrvatske, Srbije i Slovenije ovog meseca.
Treba se konkretno angažovati i na uspostavljanju avio-saobracaja, saobracaja na Savi i Dunavu. Sve su to neiskorišceni, a za privredu neizostavni uslovi, kako bi se medusobno bolje poslovalo i trgovalo. Podrucja na kojima bi se ekonomska saradnja mogla unaprediti, bez sumnje su: prehrambena industrija, energetika, infrastrukturni projekti i turizam. Zajednicki nastup na trecim tržištima, takode je svojevrsni izazov za poslovne partnere sa obe strane granice, a u globalizovanoj ekonomiji ne bi bilo loše razmišljati i o nekoj vrsti „regionalnog brenda“. Ne mogu a da ne spomenem i ulogu medija, kako elektronskih, tako i štampanih, narocito onih dnevnih: umesto stalnog insistiranja na skandalima, aferama, „osvajanjima“ jednog tržišta od strane drugog, incidentima, ponekad bi nam bili korisni i clanci o dobrim i uspešnim primerima poslovanja, dobroj i fer saradnji. A toga je tako retko, skoro zanemarljivo.
Srbija i Hrvatska imaju zajednicki cilj, a to je pristupanje EU. Po Vašem mišljenju, koje korake Srbija treba da preduzme, kako bi ubrzala svoj ulazak u Evropsku uniju?
Clanstvo u EU je jedan od glavnih spoljno-politickih prioriteta Republike Hrvatske. To podrazumeva i saradnju sa svim zemljama regiona, a posebno sa državama, republikama bivše SFRJ, sa kojima postoji niz otvorenih pitanja, a cije je rešavanje neophodno za ulazak svake od tih zemalja u EU. Svaka zemlja, koja je aplicirala za punopravno clanstvo u EU, ima svoj individualni put pristupanja. Republika Hrvatska želi da unapreduje odnose sa Srbijom, na svim podrucjima saradnje koja su od uzajamnog znacaja. Isto tako, i Republika Srbija ima strategiju pristupanja EU, koja se bazira na spomenutim nacelima. Verujem da ce na tom putu gradani Srbije prepoznati koristi što bržeg prikljucenja toj asocijaciji. I ovog puta isticem spremnost Hrvatske za nastavak pomoci prenošenja sopstvenih iskustava iz procesa pristupanja EU.
Saradnja u oblasti kulture takode je znacajna za dobre odnose naših zemalja. Kakva je saradnja Hrvatske i Srbije na ovom polju?
Znacaj kulturne saradnje dve zemlje naglašen je prilikom posete predsednika Josipovica Srbiji, kada je predsednik Tadic, u sklopu procesa povracaja kulturnih dobara, hrvatskom predsedniku predao ikonu Svete Bogorodice, svojevremeno otudenu iz crkve Svetog Dimitrija u Dalju, a nakon toga je priredio susret najpoznatijih hrvatskih i srpskih umetnika na Kalemegdanskoj terasi.
Saradnja u oblasti kulture je svakim danom sve bolja, na svim podrucjima. Danas se vecina filmova u regionu snima u koprodukciji, da spomenemo samo neke od njih poput „Turneje“ Gorana Markovica, „Neka ostane medu nama“ i „Karaule“ Rajka Grlica, „Nije kraj“ Vinka Brešana ili „Sve džaba“ Antonija Nuica. Nema više festivala na kojem nema predstavnika iz Hrvatske, hrvatski i srpski književnici ravnopravno gostuju na sajmovima knjiga, pop i rock pevaci održavaju koncerte. Nedavno je Bajagin koncert, na kojem je bilo više od 25 000 ljudi, zatvorio ovogodišnji špancirfest u Varaždinu.
Koliko srpskih turista je ove godine posetilo Hrvatsku i da li se ta cifra povecala ili smanjila u odnosu na prethodne godine?
Svetska turisticka organizacija je procenila da bi ove godine turizam u Evropi mogao rasti od jedan do tri posto, a prema njenim neslužbenim procenama, Hrvatska beleži rast od pet posto. Nije još vreme za komentare ovih procena, jer turisticka sezona još traje, ali sigurno je da je rast u avgustu, u nekim turistickim odredištima dvocifren.
što se tice atraktivnog srpskog tržišta, Hrvatska je i ove godine mnogo uložila u animiranje gostiju iz Srbije, i to od predstavljanja na Sajmu turizma preko promocije Kvarnera, Istre i Bola tokom maja i juna, pa sve do postavljanja atraktivnih „jumbo“ plakata, sa sloganima koji pozivaju na letovanje u Hrvatskoj. Hrvatska je sigurno u vrhu destinacija koje su zanimljive srpskim turistima, a tacan broj znacemo po završetku turisticke sezone.
šta cete poneti sa sobom kada budete napuštali Srbiju?
šta cu poneti za uspomenu iz Srbije još ne znam, ali to ce sigurno biti neki od srpskih brendova.
Priopćenja
