Prilikom nastupnog posjeta vojvodanskim dužnosnicima i Hrvatima u Vojvodini, veleposlanik Željko Kuprešak dao je interview novosadskom Dnevniku koji je objavljen dana 14.3. 2009. godine pod naslovom Zajednicki interesi preci od sporova. Izmedu ostalog rekao je i
– Hrvatska manjina je najmlada u Vojvodini i pitanje izgradnje manjinske infrastrukture je jedan od prioriteta: utemeljenje obrazovnog sistema, štampanje udžbenika, osnivanja teatara, biblioteka... Ono što veseli je da nema politickih opstrukcija, naprotiv. Pokrajinska vlada s mnogo novca i mnogo entuzijazma podržava prava svih manjina, pa tako i hrvatske. S druge strane, i hrvatska strana ce pokušati da pomogne hrvatskoj manjini da se ne getoizira, da ne bude izdvojena u ovakvoj multietnickoj, multikonfesionalnoj i multikulturnoj sredini kakva je Vojvodina, vec da se uklopi. Naravno, mi cemo joj u tome pomoci u okvirima pozitivnih zakonskih propisa Republike Srbije.
ŽELJKO KUPREšAK, AMBASADOR HRVATSKE U BEOGRADU
Predsednik Odbora za inostrane poslove Skupštine Srbije prof. dr Dragoljub Micunovic ocenio je da je njegovom posetom Zagrebu protekle sedmice pocelo „otapanje leda” koji je okovao srpsko-hrvatske odnose nakon priznavanja nezavisnosti Kosova. S tom ocenom se slaže i ambasador Hrvatske u Beogradu Željko Kuprešak, koji je ucestvovao u Micunovicevim razgovorima s predstavnicima vrha hrvatske države.
– Tokom posete profesora Micunovica postignuta je puna saglasnost o tome da treba insistirati na onome što nas spaja i što je zajednicki interes. Kada sam pre mesec dana predavao akreditive predsedniku Borisu Tadicu, razgovarali smo o buducnosti naših dveju država. I složili smo se da je i hrvatska i srpska perspektiva u Evropskoj uniji. Ni Hrvatska ni Srbija nemaju plan B. I zato ce na temelju solidarnosti, kao jednom od glavnih principa funkcionisanja EU, Hrvatska bez ikakve zadrške podržati evropske intregacije Srbije, kao što smo uvereni da ce i Srbija podržati hrvatski evropski put. Uostalom, moramo biti svesni i odgovornosti da su hrvatsko-srpski odnosi temelj stabilnosti regiona – izjavio je ambasador Kuprešak za „Dnevnik”.
Iz EU, primarno zbog spora Slovenije i Hrvatske, ali i zbog buduceg mira u kuci, najavljuju insistiranje na rešavanju svih susedskih sporova pre ulaska u evropsku porodicu. Može li i to da bude dodatni podsticaj za „otopljavanje odnosa”?
– Hrvatska i Srbija su dve suverene, zrele države, koje trebaju, moraju i mogu biti u stanju da svoje probleme rešavaju bilateralno. I pitanje povratka izbeglica, i granice, i socijalnih i zdravstvenih prava... Uveren sam, dakle, u to da je moguce prevazici mnoga sporna pitanja i saradivati na temelju evropskih vrednosti i zajednickih interesa. A neke otvorene teme je, opet, najbolje prepustiti medunarodnim zakonodavno-pravnim okvirima, kao što su tužbe Hrvatske protiv Srbije i Srbije protiv Hrvatske. Ali to je nešto što se odnosi na prošlost i ne bi trebalo više da bude politicki kamen spoticanja u odnosima naših dveju zemalja.
Podrška pravima manjina
– Hrvatska manjina je najmlada u Vojvodini i pitanje izgradnje manjinske infrastrukture je jedan od prioriteta: utemeljenje obrazovnog sistema, štampanje udžbenika, osnivanja teatara, biblioteka... Ono što veseli je da nema politickih opstrukcija, naprotiv. Pokrajinska vlada s mnogo novca i mnogo entuzijazma podržava prava svih manjina, pa tako i hrvatske. S druge strane, i hrvatska strana ce pokušati da pomogne hrvatskoj manjini da se ne getoizira, da ne bude izdvojena u ovakvoj multietnickoj, multikonfesionalnoj i multikulturnoj sredini kakva je Vojvodina, vec da se uklopi. Naravno, mi cemo joj u tome pomoci u okvirima pozitivnih zakonskih propisa Republike Srbije.
Znacaj presude za „Ovcaru“
– Moram priznati da je bilo mucno slušati kako su ljudi ubijani i nijedna presuda nece ih vratiti u život – izjavio je ambasador Kuperešak povodom izricanja presuda okrivljenima za zlocine na „Ovcari“. – Nijedna presuda nece moci zadovoljiti roditelje, decu, rodbinu ili prijatelje ljudi koji su izgubili život. Medutim, ta presuda ima simbolicko znacenje u ovom trenutku. Ona, naime, samo potvrduje ono što smo mi stalno govorili da se dogodilo u Vukovaru i na „Ovcari“. To je nešto što daje nadu da svi zlocinci, ma s koje strane bili, nece moci mirno spavati i da ce platiti za ono što su ucinili. Zbog toga je ta presuda, po meni, predskazanje boljih vremena. S. T.
No, jedna od teza koje se mogu cuti u srpskoj javnosti jeste i ta da je Hrvatska insistirala na tužbi pred Medunarodnim sudom pravde zapravo kako bi dodatno usporila pa i zaustavila povratak izbeglica?
– Ne. Otvoreno i vrlo odgovorno vam mogu reci da povratak izbeglica u Hrvatsku nije više politicko pitanje, vec tehnicko, i to iskljucivo iz ugla finansija. To košta. Podseticu na to da je šteta koju je Hrvatska pretrpela zbog silnih razaranja koja je doživela za vreme rata dosegla velicinu gotovo našeg dvogodišnjeg BDP-a, a potom je uložila još oko deset milijardi evra samo u zbrinjavanje izbeglica i raseljenih, za popravku infrastrukture... Ali, bez obzira na to, Hrvatska želi da, pre no što ude u EU, zatvori tu knjigu, odnosno da se svi naši gradani srpske nacionalnosti koji to žele, vrate.
Teška rana u odnosima Srbije i Hrvatske je i priznavanje nezavisnosti Kosova?
– Mi smo potpuno prepoznali da je Kosovo bolno pitanje za Srbiju i vrlo smo oprezno postupali prilikom priznavanja nezavisnosti, vodeci se pri tome stavom Evropske unije ka kojoj težimo. Naime, vecina clanica EU je priznala kosovsku nezavisnost, a naša je obaveza da prihvatimo spoljnu politiku Unije. Uostalom, podseticu na to da smo taj potez i povukli istovremeno s dve druge Srbiji susedne zemlje – Madarskom i Bugarskom, inace clanicama EU. I zato smatram da to pitanje, ma koliko bolno, ipak ne bi smelo biti nepremostiv problem.
Jedan od sporova dveju država je i granica na Dunavu, za koju je sinonim tzv. Vukovarska ada. Da li su Beograd i Zagreb danas bliži dogovoru ili ce na kraju i ovde morati da presudi medunarodna arbitraža?
– O Vukovarskoj adi se razgovaralo i tokom posete profesora Micunovica, a verujem i da ce predstojeci dolazak premijera Ive Sanadera u Beograd 20. marta potvrditi ocenu da taj spor spada u one koje smo kadri rešiti bilateralno. Dakle, naša je namera da pokušamo na bilateralnim temeljima, odnosno na diplomatskom nivou ili kroz rad zajednicke komisije, da rešimo taj problem. I mislim da je to sasvim moguce i realno, cak sam uveren u to da cemo to uciniti vrlo brzo i efikasno. Ako, ipak, na bilateralno terenu ne budemo uspešni, predložicemo da za onaj deo granicnih pitanja koja nismo u stanju da rešimo sami, potražimo pomoc medijatora u medunarodnim sudovima koji se bave takvim sporovima. I mislim da je to civilizovan pristup, koji pokazuje zrelost dveju država. No, ono što je najvažnije, naš granicni problemi ne smeju i nece biti kamen spoticanja ulasku Srbije u Evropsku uniju.
M. Stajic
Pajtic i Kuprešak o izbeglicama i saradnji regija
Predsednik Izvršnog veca Vojvodine Bojan Pajtic i novi ambasador Hrvatske u Beogradu Željko Kuprešak složili su se s procenom da ce osnivanje Srpske banke u Zagrebu, za koju je donaciju dala i pokrajinska vlada, doprineti bržem povratku srpskih izbeglica iz Vojvodine u Hrvatsku. Pajtic i Kuprešak razgovarali su i o nastavku privredne i kulturne i saradnje Vojvodine i hrvatskih regija, uz konstataciju da je potrebno pružiti punu podršku egzistenciji i ocuvanju identita Hrvata u Vojvodini, odnosno Srba u Hrvatskoj.
Hrvatski ambasador se sastao i s gradonacelnikom Novog Sada Igorom Pavlicicem, a u tom razgovoru su ucestvovali i generalni konzul Hrvatske u Subotici LJerka Alajbeg i savetnik za konzularna pitanja Filip Damjanovic.
Priopćenja
