Intervju predsjednika Republike Hrvatske prof. dr. sc. Ive Josipovica
„POLITIKA“
Beograd, 13. listopada 2013. godine
RAZGOVOR NEDELJE: IVO JOSIPOVIC, predsednik Hrvatske
Srbija i Hrvatska su spremne za nove korake
Odluka o povlacenju tužbi pred Medunarodnim sudom u Hagu je na vladama. Za nju treba imati i motiva i hrabrosti. Vreme ide. Važan je faktor i strah politika kako ce javnost reagovati na povlacenje tužbi ili na neke uslove koji bi se za to morali da se ostvare
Prva zvanicna poseta predsednika Hrvatske Ive Josipovica Srbiji, od prošlogodišnje promene vlasti, imala je dugu, ponekad burnu predistoriju u kojoj su postavljali uslovi, preispitivani odnosi, ali su na kraju odnosi izmedu dve zemlje vracaju na kolosek na kojem su biliza vreme Borisa Tadica. Samo što je, u meduvremenu, Hrvatska postala najmlada clanica EU. Zato smo intervju poceli pitanjem šta se to promenilo u odnosima Hrvatske i Srbije posle prijema Hrvatske u EU.
U prigodnim izjavama iz Zagreba može se cuti da ce Hrvatska biti advokat ili saveznik na evropskom putu Srbije, ali se u Beogradu mogu cuti procene da posle ulaska Hrvatske u EU dve zemlje ne mogu rešavati otvorena pitanja na ravnopravnoj osnovi.
U suštinskom smislu ništa, mi smo i dalje u svojim bilateralnim odnosima usmereni na rešavanje problema koji su ostali iz vremena rata i raspada bivše države, ali i otvaranju stalno novih mogucnosti za saradnju. Medutim, promenili su se uslovi u kojima se naši odnosi odvijaju. Realno, Hrvatska kao clanica NATO-a i Evropske unije ima sada veci prostor i vece mogucnosti da pomogne svim zemljama u regiji, pa tako i Srbiji, zagovaranjem brzine i kvalitetne procesa proširenja. Ne slažem se s vama da su izjave o tom savezništvu na evropskom putu prigodne, nema razloga ni potrebe da se iko u Zagrebu služi time. Hrvatska je suverena zemlja, sama donosi svoje odluke, naravno u saradnji s medunarodnim partnerima. Naša je suverena procena da je clanstvo svih zemalja regije u EU pre svega i naš interes. To je pitanje politicke, privredne, pravne i svake druge stabilnosti i razvoja našeg susedstva.
A što se tice rešavanja otvorenih pitanja na ravnopravnoj osnovi, Hrvatska se sigurno nece služiti ucenama da bi došla do nekog neprimerenog cilja. Sve o cemu pregovaramoje u dobroj veri, naravno uz maksimalnu zaštitu svojih, ali i uvažavanje interesa strane s kojom pregovaramo. Do održivih rešenja ne može doci ucenom, samo dogovorom – uostalom, to ste mogli videti i iz našeg primera dogovora sa Slovenijom u pitanju Piranskog zaliva i Ljubljanske banke.
šta je presudno uticalo na promenu stava o predsedniku Srbije Tomislavu Nikolicu jer ste svojevremeno izjavili da ne vidite smisao u susretu s njim dok ne promeni stavove o sukobima iz devedesetih godina?
Mi smo predsednici država koje su susedi, koje imaju kompleksnu prošlost i znacajne mogucnosti za saradnju u buducnosti. Moja je dužnost da štitim interese Republike Hrvatske i u skladu s tim se i ponašam. Na samom pocetku mandata predsednik Nikolic je u nekoliko intervjua izrekao neke stavove s kojima se ja nikako nisam mogao složiti i to sam jasno rekao. Mislim da je u odnosima izmedu naše dve zemlje jasnoca poruke vrlo bitna. U meduvremenu smo se nekoliko puta susreli na marginama raznih multilateralnih sastanaka i bilo je prilike da neposredno razmenimo razmišljanja o nizu pitanja. Predsednik Nikolic je bio naš gost na proslavi ulaska Hrvatske u EU, takode moj gost na radnom dorucku za lidere regije na kom smo pokrenuli jedan novi oblik politickog dijaloga izmedu regije i EU. A što se susreta tice, naši kabineti su vec dugo u aktivnom kontaktu i zajedno smo procenili da treba pronaci optimalan trenutak za službeni sastanak na vrhu kako bi on preneo poruku suradnje i doneo napredak bilateralnih odnosa. Bolje je ponekad malo pricekati i osigurati dobar i sadržajan rezultat, nego se susresti samo da bi se susreli.
Kakvu je ulogu u toj promeni stava imao Brisel? Kako biste ocenili stavove da se normalizacija odnosa izmedu bivših jugoslovenskih republika odvija pod nekom vrstom starateljstva EU, odnosno da rukovodstva Srbije, Hrvatske i drugih zemalja to cine više jer to traži Brisel nego što uvidaju da je realna potreba tih zemalja?
Brisel nije imao nikakvu ulogu ni u cemu što smo nas dvojica odlucili u odnosu na susret. To želim da bude vrlo jasno. Mi smo odgovorni ljudi i donosimo odluke za koje verujemo da su u najboljem interesu naših država. Iskreno, ne razumem tu stalnu potrebu da se sve objašnjava nekakvim starateljstvom Brisela ili Vašingtona ili ne znam koje trece sile. I kad racionalno razmislite, cime bi to Brisel mogao naterati suverenu clanicu EU da uradi nešto što nije u njenom interesu, nešto što ne želi? Ili bilo koga, na kraju krajeva.
Da li biste mogli da uporedite odnose Beograda i Zagreba za vreme mandata Borisa Tadica i Demokratske stranke i od dolaska nove vlasti?
Mislim da smo bivši predsednik Tadic i ja uradili neke vrlo važne stvari koje su relaksirale odnose izmedu naših država i naših društava. Predsednik Tadic je dolaskom u Vukovar pokazao ljudsku i politicku hrabrost koju veoma poštujem. To je za Hrvatsku bio važan dan. Mislim da je bio važan i za Srbiju. A mislim da sam i ja svojim ponašanjem i stavovima jasno pokazao koliko mi je važno da zaštitimo pravo svakog coveka na dostojanstven život, da iskažemo poštovanje za svaku nevinu žrtvu. To nisu fraze i nisu samo reci. Svi oni koji kritikuju gestove pomirenja namerno zanemaruju ljudskost. Nije ekonomija jedino rešenje za sve u životu. Postoji i nešto što se zove odnos medu ljudima. Mir i snaga da se oprosti, razume, pokaje, krene dalje. Da nije bilo te snage posle Drugog svetskog rata, na što bi licila današnja Evropa? Kada je rec o odnosima s novom vlašcu u Srbiji, mogu reci da su svi zapoceti poslovi i kontakti nastavljeni, nezavisno od „šumova” zbog pojedinih izjava. Sada bih rekao, došlo je vreme za nove korake. Predsednik Nikolic i ja ih možemo podstaci…
Nedavno ste izjavili da tužbe pred Medunarodnim sudom pravde u Hagu bacaju senku na odnose Srbije i Hrvatske, ali ni Beograd ni Zagreb do sada nisu ucinili pomak da se to pitanje skine s liste glavnih sporova dve zemlje. Može li se ocekivati povlacenje tužbi do februara 2014. kada je zakazana rasprava u Hagu?
Odluka o tome je na vladama. Za nju treba imati i motiva i hrabrosti. Vreme ide. Važan je faktor i strah politika kako ce javnost reagovati na povlacenje tužbi ili na neke uslove koji bi se za to morali ostvariti. Ali, ne mislim da su te tužbe odlucujuce za naše odnose. Postupak u Hagu završice ovako ili onako, a život i potreba saradnje ici ce dalje. Zapravo, s velikom sigurnošcu bih mogao reci kako ce se završiti postupak u Hagu, ali mi funkcija ne dopušta da to javno kažem.
Da li cinjenica da ste vi svojevremeno pisali hrvatsku tužbu pred Medunarodnim sudom u Hagu predstavlja olakšavajucu ili otežavajucu okolnost?
Ta je cinjenica irelevantna. U vreme pisanja tužbe bio sam pravnik koji je radio na predmetu kao strucnjak. Danas, kao politicar na funkciji predsednika, ne odlucujem o sudbini tužbe. Kada se osvrnem na istoriju tužbe, moram reci da je obavljen vrlo opsežan posao prikupljanja podataka i cinjenica u vezi s razdobljem rata u Hrvatskoj. Mislim da je to bio važan i ozbiljan posao, nezavisno o sudbini tužbe. Prikupili smo materijal koji ce biti od velike koristi istoricarima, analiticarima i onima koji budu istraživali pojedinacne zlocine.
Ti procesi ce možda biti korisni zaistoricarei analiticare, ali nam je teško da poverujemo da ce medusobne optužbe za genocid biti korisne za razvoj odnosa Srbije i Hrvatske...
Po prirodi stvari, uci cemo u okolnosti koje nisu najpovoljnije za dobrosusedstvo. Ali, bilo je i mnogo vecih izazova i, ako budemo odgovorni, ako ono što se budedogadalo u sudnici ne pocnemo da zloupotrebljavamo, moguce je da tu epizodu prodemo bez vecih posledica po odnose.
Iako je rat okoncan pre 18 godina, posmatracima iz Srbije cesto deluje da je u hrvatskim medijima, intelektualnim raspravama taj rat samo zamrznut jer se i dalje strahuje od velikosrpskog projekta, opasnosti koje dolaze sa Istoka. Kako bi normalizacija u odnosima politickih elita mogla da se prelije na javnost i citava društva?
Moramo razumeti da u Hrvatskoj, na cijem se tlu rat vodio, ciji su gradovi razarani i gde su pale mnoge žrtve, u delu javnosti postoji oprez, možda i strah da se istorija ne ponovi. Ali, upravo politicke elite nose odgovornost za normalizaciju odnosa i otklanjanje strahova. Politika pomirenja, a onda i jacanje privredne, kulturne, sportske i svake druge saradnje, najbolji su put za to. Licno, verujem u pomirenje, verujem da je moguce medu našim državama graditi korektne i prijateljske odnose. Nasuprot tome, oni koji na strahu, pricama o ugroženosti, sukobu i osveti žele dobiti naklonost radikalnijeg dela birackog tela, nisu odgovorni prema svom narodu i buducim generacijama. Nažalost, od rata i sukoba mnogi su živeli i još žive. Srecom, mislim da je došlo vreme da takvom pricom više ne može politicki da se profitira, a kamoli dobiju izbori. Ogromna vecina ljudi želi mir, napredak, žele sigurnost i normalan život.
Imate li razumevanja za frustraciju srpske javnosti zbog cinjenice da za zlocine pocinjene nad srpskim civilima tokom operacija „Oluja” i „Bljesak” nije izrecena nijedna pravosnažna presuda?
Progon ratnih zlocina, bez obzira na to o kome je rec, jeste naša civilizacijska obaveza. Zlocini koji su nažalost pocinjeni tokom legitimnih vojnih operacija moraju biti kažnjeni. Presuda je bilo, a njihove kvalifikacije su razlicite. Hrvatska je osudila na dugogodišnje kazne zatvora prilican broj pripadnika svojih vojnih i policijskih formacija, ukljucivši i nekoliko generala. Razumem frustraciju svakoga ciji je clan porodice, prijatelj ili sunarodnik stradao u zlocinu a da pocinitelj nije kažnjen. Uostalom, prvi sam politicar Hrvat koji je obišao grobove srpskih civila stradalih za vreme rata u Hrvatskoj.
Kao predsednik Hrvatske ste, cini se, zauzeli drugaciji odnos prema BiH od vašeg prethodnika Mesica, izmedu ostalog jer ste se sreli s predsednikom RS Miloradom Dodikom. šta bi trebalo uciniti da sva tri naroda budu zadovoljna svojim položajem u toj državi?
Stabilnost i napredak Bosne i Hercegovine od ogromne su važnosti ne samo za tu državu, nego i za sve njene susede, pa i za Evropu. Ja od pocetka imam dobre odnose s predstavnicima svih naroda u Bosni i Hercegovini jer jedino razumevajuci njihove zasebne interese, pa i strahove, može doci do definisanja njihovih zajednickih ciljeva. Nisam pristao i nikada necu pristati na igru „ili si sa mnom ili si protiv mene”. U Bosni i Hercegovini njeni politicari treba da pronadu model balansa izmedu zaštite kolektivnih prava naroda i individualnih ljudskih prava. Nije Bosna i Hercegovina jedina federalna, višenacionalna država na svetu – ima njih dosta, uredene su na razlicite nacine, treba pronaci rešenje koje je rezultat dogovora onih koji žive u Bosni i Hercegovini. Nametnuta rešenja nemaju šansu. Ali do tog dogovora nije lako doci, treba mnogo strpljenja i kapaciteta za kompromis. Ono što je temeljno, da suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine nitko ne dovodi u pitanje.
Iako slovite za coveka levice i snažnog zagovornika meduetnicke tolerancije, imali ste veoma oštre polemike s glavnim srpskim liderom u Hrvatskoj Miloradom Pupovcem. U kojoj meri su ti sporovi bacili senku na odnose hrvatske vlasti prema srpskoj zajednici?
Biti zagovornik meduetnicke tolerancije i saradnje ne znaci ne biti kritican i zatvarati oci pred problemima. Upravo zato što sam snažan zagovornik meduetnicke i svake druge tolerancije, jasno sam ukazao na nedostatke modela upravljanja interesima manjinske zajednice na nacin koji onemogucava stvarni pluralizam mišljenja i stavova unutar te zajednice. Veliki deo srpske zajednice po tom modelu ostaje iskljucen. Podrška koju sam za svoje stavove dobio od brojnih Srba to najbolje govori. Ali, ne bih da se stekne utisak da je tadašnja možda medijski preterano naglašena polemika, s moje strane, dovela u pitanje sve dobro što je g. Pupovac uradio u svom politickom radu, pa i dobre strane modela koji sam kritikovao. Zapravo, kljucni napor bio je u tome kako sprovesti formula „da integracija, ne asimilacija”. Licno smatram da je politika koja dovodi do podele na srpske i hrvatske kafice, srpske i hrvatske vrtice, koja izbegava zajednicke škole štetna i za Hrvate i za Srbe. Vecina nosi vecu odgovornost za medunacionalne odnose, ali deo odgovornosti nosi i manjinska zajednica.
Vi ste jedini šef države koji se u slobodno vreme bavi komponovanjem dela ozbiljne muzike. Da li ste ikada u protekle dve decenije posmatrali sukobe i pomirenja na Balkanu iz ugla kompozitora i da li ste imali neke muzicke asocijacije na te dramaticne dogadaje?
Obaveze koje imam odmakle su me od komponovanja. Planirao sam operu o Lenonu i njegovom ubistvu, ali, ocito je, za trajanja mandata nece biti moguce ostvariti taj plan. Ali, zato maštam o nekim drugim temama koje bi mogle biti predložak za novo muzicko delo. Razmišljao sam i o ratnim temama. Pri tome sam manje imao u vidu herojske teme, više price o humanosti koju ne može zatrti ni rat.
Batic Bacevic
Priopćenja
