Ministarstvo vanjskih i europskih poslova

Nema Europe bez Srbije

Dana 31. listopada 2007. godine u beogradskom dnevnom listu Vecernje novosti, u rubrici Politika, objavljen je interview veleposlanika Stanicica. Tema razgovora bila je clanstvo Republike Hrvatske u Vijecu sigurnosti UN-a i utjecaj na buducu politiku regije, a posebno Srbije i Kosova.

Nema Evrope bez Srbije Dušica RADEKA, 30. oktobar 2007 PRVOG januara Hrvatska ce postati nestalna clanica Saveta bezbednosti, odluceno je pre dve nedelje u sedištu UN. Može li se ova uloga komšija na svetskoj sceni odraziti na citav region? Kakve ce stavove u razrešenju kosovskog pitanja zastupati u telu u kome je za svaku odluku, pa i onu o buducem statusu Kosova i Metohije, potrebno devet od ukupno 15 glasova zemalja clanica? Hrvatski glas, dakle, imace jednaku težinu kao i glas stalnih clanica, recimo, Amerike ili Rusije, s tim što kao i druge nestalne clanice nece imati na raspolaganju pravo veta. - Ne samo da naše clanstvo u SB može pozitivno da utice na region, vec Hrvatska može da bude glas malih zemalja - kaže za "Novosti" Tonci Stanicic, hrvatski ambasador u Srbiji. Mislite li da bi jednostrano proglašenje nezavisnosti KiM bilo opasnost za stabilnost regiona? - Stav Hrvatske je da rešenja kosovskog problema ne može biti ako nisu ukljucene obe strane. Kompromis je zaista najbolji put da se izbegnu problemi. A, pitanje je u kojoj meri ce doci do kompromisa, i u kojoj meri ce medunarodna zajednica nametnuti rešenje. Sigurno je da ce Hrvatska u SB objektivno i konstruktivno pristupiti, jer ni njoj nije u interesu da u regionu nastane kriza ukoliko rešenje ne bude kompromisno. Kako ce se, onda, Hrvatska u SB izjasniti ako se podnese predlog neprihvatljiv za neku od strana? Uzdržano, za, protiv? - Pred SB nikada nece doci rešenje sa kojim jedna strana nije zadovoljna, a samim tim i zemlje koje je podržavaju, osim ako je namera da se neka velika sila isprovocira, što se veoma retko dogada. A Hrvatska je u retkoj poziciji da je kao sagovornik prihvatljiva i Beogradu i Prištini, jer je u dobrim odnosima i sa privremenim institucijama na Kosovu, i sa Unmikom, i sa predstavnicima Srba sa Kosova, i sa srpskom vladom. Možemo li da ocekujemo da Hrvatska pokrene neke konkretne inicijative pomoci Srbiji? - Predsednik Mesic i premijer Sanader dali su vrlo jasne izjave da nema Evrope bez Srbije i da što pre Srbija ude u Uniju, to ce biti bolje i za region i za Evropu. Kako unaprediti sveukupne odnose naše dve zemlje koji su i dalje pod tenzijama? - Odnosi su sasvim dobri. Otvorene politicke probleme nemamo, a pitanja ratnog nasleda rešavaju se zadovoljavajuce. Na ekonomskom planu rast srpskog izvoza u Hrvatsku duplo je veci od rasta hrvatskog u Srbiju, a robna razmena je sve veca. Ima žalbi da srpske firme ne mogu da ucestvuju u privatizaciji vaših preduzeca... - To je mit. Naša zemlja nema razloga da spreci srpske firme da udu na njeno tržište, jer nam to nije u interesu. A zbog toga što otvaranjem svog tržišta za srpske firme otvaramo još više srpsko tržište za naše firme. Vec je bilo razgovora da se u Srbiji organizuju poslovni ljudi kojima je interes da njihov kapital ude u Hrvatsku, da odu u našu zemlju i uz pomoc Vlade i Privredne komore zakljuce konkretne dogovore. A smatram da je za povecanje obostrane koristi rešenje - zajednicka proizvodnja, i nastup na trecim tržištima. Ipak, bilo je izjava u Hrvatskoj da bi se jedno vaše preduzece pre prodalo svakoj drugoj nego srpskoj firmi... - To je bila nespretna izjava, a osoba koja je to rekla posle je povukla šta je rekla. Tu izjavu oštro su osudili predsednik, premijer, predsednik Sabora i Komore, a vrlo su retka pitanja povodom kojih se oni uniformno oglase. Zašto i posle 12 godina postoje problemi izbeglica, njihovog stanarskog prava, povratka? - Imam kritike prema srpskoj strani koja je nastavak procesa tj. sprovodenja Sarajevske deklaracije naknadno uslovila rešavanjem pitanja stanarskih prava i radnog staža, i time dovela do blokade celog procesa. Oko staža ima otvorenih pitanja, jer apsurd je ako je neko bio u vojsci i pocinio ratne zlocine, a traži priznavanje staža provedenog u vojsci. Procena je da bi se vratilo još 15.000-20.000 ljudi. što se tice tzv. spiskova za hapšenje, sve informacije dostupne su u konzulatu. Izbeglice su zabrinute i za svoju bezbednost... - Pogrešio bih ako bi rekao da nema incidenata, ali je taj broj zanemariv, a vrlo malo njih motivisano je nacionalnim predznakom. One koji to jesu, nikada necu pravdati, vec je to otežavajuca okolnost za ono što je kriminal sam po sebi. Opet, mogu i razumeti da se zaboravi racionalnost kada neko blizak strada. Iluzija bi bilo ocekivati da samo deset godina od rata nema problema. RADIC HRVATSKA je raspisala poternicu za Miroslavom Radicem iako ga je haški sud oslobodio krivice. Da li se to odluka ovog suda ne poštuje? - Hrvatska je bila vrlo kriticka prema toj presudi i nezadovoljna kalkulacijom tužilaštva Haškog tribunala. Ocigledno je da su mislili da ce Radica lakše osuditi ako to bude samo za zlocin na Ovcari, a on se u Hrvatskoj optužuje za više ratnih zlocina. SADAšNjI POLITICARI NISU KRIVI Predsednik Srbije u Zagrebu izvinio se gradanima Hrvatske. Da li bi od hrvatskih zvanicnika koji dodu u Beograd mogao da stigne uzvratni gest? - Verujem da je civilizacijski i dugorocno politicki mudro tako nešto uciniti, ali nemojmo da insistiramo da uvek sve bude reciprocno. Predsednik Mesic se u Beogradu prilikom prve posete septembra 2003. izvinio svima kojima su Hrvati ucinili zlo. Još smo osetljivi na ta vremena i sve zavisi od prilike. Niko od sadašnjih politicara u Srbiji nije kriv za rat. Vracati se na pricu ko je prvi poceo, politicki je slepo i samo može da našteti dobroj saradnji.

Priopćenja