Ministarstvo vanjskih i europskih poslova

Ekonomska saradnja Hrvatske i Srbije sve uravnoteženija-Sedam godina uspona

S nešto više od 50 miliona dolara, do pre sedam godina, vrednost robne razmene lane je, uz godišnju stopu od oko 30 odsto, porasla na 560 miliona, istice Tonci Stanicic, ambasador Hrvatske u Srbiji

Za ukupnu ekonomsku saradnju izmedu Hrvatske i Srbije sasvim sigurno se može reci da je u stalnom usponu. Odnosi u razmeni izmedu naše dve zemlje su sve uravnoteženiji, pa se medu zvanicnicima i privrednicima sve više i sve cešce razgovara i o buducim zajednickim ulaganjima, zajednickim nastupima na trecim tržištima, uz najave i grinfild investicija, ucestvovanja u privatizaciji i slicno. To potvrduju i brojke – robna razmena izmedu dve države danas je desetostruko veca nego što je bila pre samo sedam godina. Naime, te 1999. obim robne razmene bio je tek nešto veci od 50 miliona dolara, da bi recimo tokom prošle godine hrvatska službena statistika zabeležila vrednost razmene koja premašuje 560 miliona dolara, racunajuci, naravno, sada vec „ondašnju“ državnu zajednicu SCG. Konkretnije, godišnje stope rasta u tim godinama kretale su se na nivou od oko 30 odsto, pri cemu je rekordna bila 2004, s povecanjem od 60 procenata. „Rezultati su pozitivni, ali postojece mogucnosti nisu iscrpljene, pa je realno ocekivati da ce ove dve privrede, vodene naravno poslovnim interesima svojih ucesnika, u buducnosti beležiti još veci napredak, tim pre jer je rec više o kompatibilnim nego konkurentskim privredama, prvim susedima i ponajpre državama motivisanim za ukljucenje u evropske i svetske ekonomske integracije“, naglašava naš sagovornik Tonci Stanicic, ambasador Hrvatske u Srbiji, potkrepljujuci to i cinjenicama – da je Srbija lane bila 11. spoljnotrgovinski partner Hrvatske, dok je opet Hrvatska po vrednosti izvoza Srbiji na šestom, a po uvozu na 13. mestu. Ovakav razvoj saradnje sasvim sigurno uticao je i na ukupne finansijske ucinke robne razmene izmedu ove dve zemlje, pa dakle i na smanjenje hrvatskog suficita, ali i višegodišnjeg debalansa na štetu Srbije. On se, naime, pre tri-cetiri godine kretao u razmeri oko jedan prema pet u korist Hrvatske, dok je dve godine docnije taj odnos bio jedan prema 3,5-4. U prvoj polovini ove godine on je vec prepolovljen, što naš sagovornik smatra dobrim, kao i trend koji je i dalje u srpsku korist, a što se može lako objasniti i otvaranjem tržišta i cinjenicom da stupanjem na snagu Ugovora o slobodnoj trgovini više nema ni prepreka za robnu razmenu. Prehrambena industrija probila led „S obzirom na to da je hrvatska privreda u odredenoj meri naprednija u ovom trenutku od srpske, onda je to bio razlog debalansa, buduci da su najjace hrvatske firme bile ovde, dok srpske nisu mogle ili još nisu htele, a možda nisu ni imale ambiciju da predu granicu“, ocenjuje ambasador Stanicic, podsecajuci da upravo s Ugovorom o slobodnoj trgovini veoma raste i ujednacava se robna razmena. Stoga i ne cudi što se na autoputevima Hrvatske od svih stranih registracija najcešce mogu videti upravo ovdašnje, ili što je, kako je sam uocio pre nekoliko dana, bezmalo svaka druga strana tablica i prema Zagrebu i od Zagreba prema Splitu – srpska. Probijanje leda u ekonomskoj saradnji Hrvatske i Srbije, kao što je poznato, zapoceto je u prehrambenoj industriji, gde su rezultati vec na solidnom nivou i po svemu respektabilni, što potvrduju i primeri firmi poput „Podravke“, „Agrokora“, „Lure“, „Kraša“, „Badela“, „Zveceva“. Sigurno je da ima prostora za dalji napredak te saradnje, a po oceni ambasadora Stanicica atraktivno i aktuelno podrucje je i energetika, gde ima mnogo obostranih ekonomskih interesa, a preuzeta je obaveza na nivou država i za izgradnju energetskog tržišta jugoistocne Evrope, kao važnog dela evropskog. Naš sagovornik apostrofira i velike mogucnosti u izgradnji infrastructure, u cemu Hrvatska poslednjih godina ima korisna i vredna iskustva, a sam znacaj unapredenja saradnje u toj oblasti potvrduje cinjenica da se na ovim prostorima ukrštaju važni saobracajni koridori na kojima se nalazimo ili njima gravitiramo. Uostalom, da bismo zaista na dugorocnoj osnovi oživeli svoje ekonomije, kaže ambasador Stanicic, moramo dovesti u red svoje infrastrukturne mreže. A kada je rec o unapredenju saradnje, on smatra da se mogucnosti otvaraju i na podrucjima takozvanih novih, pre svega IT tehnologija, ali i u nekim tradicionalnim granama i delatnostima u kojima su nekada srpske i hrvatske firme uspešno saradivale. Zajednicka istraživanja u Egiptu Ambasador Stanicic apsolutno je uveren da postoje mogucnosti i za zajednicke nastupe srpskih i hrvatskih firmi na trecim tržištima, smatrajuci da je upravo to onaj kvalitet u ekonomskim odnosima kojem valja težiti. Izvesnih pomaka i tu vec ima, buduci da su recimo ove godine dve znacajne i poznate nacionalne kompanije, INA-in CROSCO i „Naftna industrija Srbije“ potpisale Ugovor o zajednickom nastupu na istraživanjima u Egiptu, vredan 15 miliona dolara. Slicne planove imaju i hrvatski „Koncar“ i njegovi srpski partneri. Uostalom, to i ne iznenaduje jer, kako kaže ambasador Stanicic, „živeli smo zajedno bezmalo 80 godina, privrede Srbije i Hrvatske razvijale su se gotovo od nule, istina Hrvatska je bila neznatno naprednija, zahvaljujuci Austrougarskoj, ali to je davno prošlo, i posle raspada zajednicke države mi i dalje imamo kompatibilne privrede, a to je najvažnije“. Naš sagovornik istice da „upravo to omogucava i zajednicka ulaganja i robnu razmenu i zajednicki nastup na trecim tržištima. Ne moramo prilagodavati proizvodne programe naših firmi da bismo zajedno otišli preko granice – oni vec postoje, a to je i sledeci korak gde možemo višestruko uvecati profit i finansijski efekat naših firmi“, i dodaje da vec postoji dobra saradnja oko naftovoda od Crnog do Jadranskog mora, koji se zajedno planira. Po oceni našeg sagovornika ubuduce bi upravo na ovim osnovama trebalo graditi ekonomske odnose i zajedno osvajati tržišta takozvanog treceg sveta, ali i veliko rusko, kao i region u kojem se nalazimo, za šta vec ima i konkretnih najava. Pred realizacijom i prva grinfild investicija Važan deo srpsko-hrvatske ekonomske saradnje jesu i investicije, a Hrvatska za sada u tom pogledu znatno prednjaci. Prema podacima Hrvatske narodne banke, na koje se poziva i naš sagovornik, u periodu od 1993-2005. godine direktne hrvatske investicije u Srbiju dostigle su 169,19 miliona evra. Pri tom je najviše uloženo 2003. godine – 67 miliona i godinu dana kasnije 54 miliona, dok je lane investirano nešto više od 20 miliona evra. Prakticno, u te tri godine koncentrisana je vecina hrvatskih ulaganja u Srbiju. Zahvaljujuci tome, Srbija je treca zemlja po visini hrvatskih ulaganja, s ucešcem vecim od 13 odsto u odnosu na ukupne hrvatske investicije, posmatrano u periodu od 1993-2006. godine. Ambasador Stanicic skrece pažnju na to u kolikoj su meri u ulaganja ukljucena sredstva namenjena socijalnim programima. „Kada se gleda samo broj srpskih firmi u koje se ulaže, onda je to ucešce hrvatskih ulaganja u ukupnim oko dva-tri odsto, a bezmalo dvostruko vece je ukoliko se u obzir uzmu finansijski pokazatelji. No, ucešce hrvatskih firmi u socijalnim programima iznosi cak 9-10 odsto. To pokazuje s kolikom ozbiljnošcu i osetljivošcu hrvatske firme pristupaju ulaganju“, istice naš sagovornik. „Kad je opet rec o strukturi investiranja, najviše je uloženo u proizvodnju hrane i pica – trecina, zatim u proizvodnju takozvanih ostalih nemetalnih mineralnih proizvoda – nešto više od cetvrtine, i u ostale poslovne delatnosti gde se slilo 22 odsto ukupnih investicija“. Najveci hrvatski investitori u Srbiji su „Agrokor“, „Našicecement“ („Nexe grupa“), „Lura“, „M Profil“, THOP, „Pastor grupa“, „školska knjiga“, „Pan Trading“, „Radin grafika“. Prva grinfild investicija je pred realizacijom, dok je „Radin grafika“ sa subotickom „Birografikom“ prva „joint wenture“ investicija. „Lura“, odnosno „Somboled“, realizuju projekte izgradnje mini farmi na kojima ce se uzgajati goveda, što je takode investicija vredna pažnje. Ostalo su, prema recima našeg sagovornika, uglavnom ulaganja kroz privatizaciju. Na potezu srpski privrednici Inace, prema mišljenju ambasadora, dosadašnja iskustva hrvatskih firmi koje posluju u Srbiji su – veoma dobra. Sve firme koje su preuzeli hrvatski investitori knjiže dobre poslovne rezultate, a sve odredbe iz ugovora o preuzimanju realizuju se bez problema. Iako hrvatski investitori nisu ovde medu prvima kada je rec o vrednosti ulaganja, po kriterijumu primene socijalnih ugovora visoko su kotirani, što se smatra izuzetno znacajnim i važnim za ekonomske, pa i šire odnose dveju država. U tom smislu dosadašnja pozitivna iskustva nisu samo podsticaj za nova ulaganja, vec su bitna i za ohrabrivanje srpskih privrednika da i oni krenu ka Hrvatskoj i ulažu u tamošnju privredu. Za sada velikih srpskih investicija u Hrvatskoj nema, a naš sagovornik smatra da prvi korak moraju da naprave srpski privrednici, pošto s hrvatske strane postoji spremnost za to, a tu su i zakonski uslovi. A šta je to što koci privrednike iz Srbije da upravo to i urade. Teško je precizno reci, mada se spominje cak i nesigurnost, da ima još problema s povratkom izbeglica. S tim se naš sagovornik ne slaže, jer smatra da ozbiljnih, osim pojedinacnih, problema s izbeglicama i povratkom vec veoma dugo nije bilo. „Premalo je prošlo od rata da bi sve bilo normalno. Generacije se moraju promeniti i toga moramo biti svesni“, kaže ambasador i istice da je ono što su Srbija i Hrvatska ucinile do sada u normalizaciji i razvijanju odnosa izvanredno. U tom kontekstu naš sagovornik takode smatra da je hrvatski poslovni ambijent afirmativan i za srpske ulagace. Pocev od zakonodavne osnove, buduci da su strana ulaganja u Hrvatskoj tretirana na nacin da je strani investitor u svim pravima, obavezama i pravnom položaju u trgovackom društvu, pod uslovom uzajamnosti, izjednacen s domacim. On stice pravo i na dodatna jemstva, kakva se inace ne daju domacem ulagacu, a Ustavom je utvrdeno da se prava stecena ulaganjem kapitala nece umanjivati zakonom ili drugim pravnim aktom, kao i da je osigurano slobodno iznošenje dobiti i uloženog kapitala iz zemlje po prestanku investiranja. Prednosti ulaganja u Hrvatsku Iz toga proizlazi da nema razlika, kako napominje naš sagovornik, u tretmanu sprskih ili nekih drugih stranih ulagaca, ukoliko se na osnovu poslovnog interesa ukaže i takva mogucnost. On takode smatra da naruku stranih ulaganja u Hrvatskoj ide i njen geopoliticki položaj, kako u užem okruženju, tako i šire u srednjoj i jugoistocnoj Evropi, dok posebnu prednost predstavljaju hrvatski trgovinski i saobracajni odnosi s EU, ukljucujuci tu i perspektivu skorog punopravnog clanstva u zajednici od preko 450 miliona potencijalnih potrošaca. Sva direktna ulaganja, u skladu sa zakonom, ostvaruju takode znacajne poreske olakšice, a stopa poreza na profit je medu najnižima u Evropi i iznosi 20 odsto, nezavisno od visine profita. Nije za potcenjivanje ni cinjenica da je radna snaga u Hrvatskoj više edukovana, s više nego prihvatljivom cenom. Ambasador Stanicic pri tom misli da su ulaganja u Hrvatskoj moguca u gotovo sve delatnosti i sektore, mada su neke od njih perspektivnije, propulzivnije i s vecim potencijalom. Glavni sektori hrvatske privrede koji se ujedno mogu smatrati i potencijalno najprivlacnijim za ulaganja stranih i domacih investitora jesu, uz vec gotovo u celini privatizovani finansijski sektor, turizam, industrija, poljoprivreda i proizvodnja hrane, telekomunikacije i trgovina. Posle gotovo sprovedene privatizacije bankarskog sektora, naš sagovornik smatra da ce se najznacajniji priliv stranih ulaganja u doglednoj buducnosti najverovatnije ostvariti daljom prodajom državnog udela u kompaniji INA, privatizacijom „Croatia osiguranja“, prodajom preostalog udela u „Hrvatskom telekomu“, kao i najavljenom privatizacijom energetskog sektora. S velikom dozom sigurnosti može se ocekivati dalji rast direktnih stranih ulaganja i u ostalim sektorima, bilo da je rec o privatizaciji preostalog državnog vlasništva ili potpuno novim, takozvanim grinfild investicijama, narocito u turizmu. Kao jedan od primarnih ciljeva u skorašnje vreme namece se, kako ocenjuje naš sagovornik, dalje jacanje ekonomske saradnje izmedu naših dveju država, što znaci da je od obostranog interesa svakako i plasman stranih investicija obeju strana. Zamoljen da prokomentariše rešenja iz najnovijeg Zakona o slobodnim zonama, ambasador Tonci Stanicic kaže da se ova zakonska regulativa medu hrvatskim biznismenima prati s posebnom pažnjom, a on licno smatra da je upravo to jedan od nacina za ekspanzivniju poslovnu aktivnost hrvatskih preduzeca u Srbiji. Da bi se podstaklo poslovanje u slobodnim zonama, rade se analize kojima se detaljno pojašnjavaju, opisuju i skrece pažnja na olakšice koje su dostupne ukoliko se uspostavi ovakav oblik privredne saradnje. Prednosti srpskih slobodnih zona Hrvatski privrednici, ubeden je ambasador Stanicic, prepoznace pre svega pogodnosti koje se odnose na tretman profita ostvarenog poslovanjem u slobodnoj zoni, a koji ne podleže nikakvim restrikcijama u slucaju repatrijacije ili reinvestiranja u projekat ili poslovnu aktivnost koja se ne realizuje unutar nje. On takode misli da ce hrvatske privrednike dodatno podstaci i cinjenica da uvoz ili izvoz dobara u slobodnu zonu nije ogranicen kvotama, posebnim dozvolama ili bilo kojom vrstom trgovinskih barijera, dok se za dobra koja se izvoze na domace tržište primenjuje standardni carinski postupak, te da ukoliko ti isti proizvodi prilikom izvoza na domace tržište cine više od polovine domacih komponenti resorno ministarstvo donosi rešenje o izuzecu tog postupka. Pri tom je ambasador Stanicic ubeden da nece samo ostvareni profit biti taj koji ce uticati na poslovanje hrvatskih preduzeca u slobodnim srpskim zonama, vec i doprinos razvoju ovdašnje privrede, kao i podsticaj onima koji tek razmatraju mogucnost takvog istog poslovnog aranžmana. Naš sagovornik je ubeden da ce i novi srpski zakon o deviznom poslovanju uticati na kvalitetnije poslovanje rezidentnih i nerezidentnih privrednih subjekata, te da ce upravo oni moci da potvrde ispravnost donetih mera, ali i da ukažu na eventualne nedostatke koji ce se postupno anulirati. A uporedujuci srpski s hrvatskim zakonom, ambasador Stanicic se fokusirao iskljucivo na mere koje se ticu što veceg priliva stranih ulaganja. Prema hrvatskom zakonu, direktna ulaganja su sva ulaganja rezidenata u inostranstvu i nerezidenata u Hrvatskoj koja ulagac realizuje s namerom uspostavljanja trajnih ekonomskih odnosa i ostvarivanja znatnog uticaja na upravljanje pravnim licem. Naš sagovornik kaže kako može sa zadovoljstvom da konstatuje – da se hrvatski zakon pokazao vrlo efikasnim i u suzbijanju špekulativnih finansijskih sredstava nepoznatog i sumnjivog porekla. Uspešnost hrvatskog zakona je i u tome što je direktno i vrlo transparentno stranim ulagacima omogucio poslovanje i plasman investicija kako u sektoru finansija i bankarstva, tako i u neke druge grane privrede. Naš sagovornik se nada da ce skoro donošenje novog zakona i u Srbiji biti na istom tragu, kao i da ce ga privrednici, kako hrvatski tako i ostali, pozitivno oceniti. Sporenja zbog protekcionizma „Dobar deo napretka u razmeni u poslednje dve godine izmedu Hrvatske i Srbije direktan je rezultat primene Ugovora o slobodnoj trgovini. Upravo u prvoj godini primene obe zemlje jedna drugoj postaju znacajniji spoljnotrgovinski partneri, razmena pojedinih roba beleži visok rast, a medusobni odnosi u razmeni se ujednacavaju“, istakao je ambasador Stanicic. Naravno, ostaje da se dalje u hodu rešavaju odredeni problemi, a veliki i važan posao predstoji i na uklanjanju takozvanih necarinskih barijera, pri cemu naš sagovornik pre svega misli na Srbiju i neke od protekcionistickih mera u zakonima o duvanu i o akcizama, koje su u suprotnosti s pravilima Svetske trgovinske organizacije.

Priopćenja